Ubrzano starenje usled lošeg psihičkog stanja

Naučnici su sada dokazali da ubrzano starenje osobe može da se desi usled njenog lošeg psihičkog stanja. Napravljan je i svojevrsni sat koji pokazuje koliko smo zaista stari.

Uticaj mentalnog zdravlja mogao biti veći na starenje od uticaja fizičkih bolesti i navika, uključujući pušenje. Ovo bi moglo pomoći stručnjacima da shvate zašto neko stari brže od drugih, kao i koji činioci koji se tiču načina života doprinose ubrzanom procesu starenja.

Otkriven (potvrđen) snažan uticaj psihe na somu

Godine 2021, decenijama dugo istraživanje sprovedeno među 2,3 miliona Novozelanđana pronašlo je snažnu vezu između mentalnih poremećaja i pojave fizičke bolesti i smrti.

Drugo istraživanje obavljeno iste godine otkrilo je da je istorija problema mentalnog zdravlja povezana sa ubrzanim starenjem u srednjim godinama. Štaviše, ovaj efekat starenja se desio mnogo godina pre nego što se pojave druge bolesti povezane sa starenjem.

Sat koji meri realno starenje

Imajući na umu ove nalaze, naučnici u Sjedinjenim Državama i Hongkongu napravili su kompjuterski algoritam. Ovaj algoritam je namenjen stvaranju svojevrsnog sata za realno starenje koji uključuje nekoliko činioca psihološkog zdravlja i biomarkere iz krvi.

Algoritam je testiran na podacima skoro 5.000 zdravih osoba starih 45 ili više godina, a koji su dobijeni putem kineske studije o zdravlju i penzionisanju. Zatim je sat testiran ponovo na podacima još 7.000 ljudi.

Na kraju, autori su otkrili da psihološki činioci, kao što je osećanje nezadovoljstva ili usamljenosti, dodaju do 1,65 godina biološkoj starosti osobe. Efekat je prevazišao druge individualne demografske karakteristike, uključujući pol, životni prostor, bračni status i pušački status.

„Zaključujemo da psihološku komponentu ne treba zanemariti u studijama starenja zbog njenog značajnog uticaja na biološku starost.“.

Deep Longevity, kompanija koja ulaže u razvoj satova koji mere koliko su ljudi zaista stari i daju ispravno stanje zdravlja organizma nevezano za godine starosti – finansirala je istraživanje.

Najnoviji algoritam osim navedenih, uključuje i fizičke informacije o 16 krvnih činilaca. Pored nivoa holesterola, tu su i indeks telesne mase (BMI), obim struka, krvni pritisak…

Podaci o psihološkom stanju učesnika bili su zasnovani na osam osećanja: uznemirenost, usamljenost, nezadovoljstvo, nefokusiranost, nemir, depresija, beznadeđe i strah.

Kada je sat testiran na bolesnim osobama, uključujući one koji žive s rakom, srčanim oboljenjima, bolestima jetre, plućnim bolestima ili moždanim udarom, tačno je dao podatke da su ti ljudi stariji od onih iz kontrolne grupe. Ali uticaj na predviđenu starost nije prelazio jednu i po godinu. To je nešto manje od ukupnog uticaja svih psiholoških varijabli zajedno, koje su ubrzale starenje za 1,65 godina.

Loše psihičko stanje štetno koliko i pušenje

Nezavisno od drugih činilaca, pušenje je dodalo oko 1,25 godina starenja. To ne znači da je algoritam utvrdio da pušenje predstavlja manji rizik po zdravlje od depresije ili usamljenosti. Pušenje ostaje jedan od vodećih faktora rizika za mnoge karcinome i srčana oboljenja.

Međutim… Osoba koja nije u braku (dodatnih 0,59 godina starenja), retko se oseća srećno (dodatnih 0,35 godina), često se oseća beznadežno (dodatnih 0,28 godina) i ima problema sa spavanjem (dodatnih 0,44 godine), starija je za 1,44 godine u odnosu na svoje kalendarske godine. Dakle, ovi činioci zajedno imaju veći uticaj na zdravlje nego pušenje samo po sebi (1,25 godina).

Rezultati pokazuju da je „štetni uticaj lošeg psihičkog stanja od iste važnosti kao ozbiljne bolesti i pušenje“.

!Promovisanje mentalnog zdravlja može se smatrati potencijalnom intervencijom protiv starenja sa mogućim prednostima uporedo sa opipljivijim, fizikalnim terapijskim pristupima“, zaključuju. Istraživanj je objavljeno u časopisu „Aging„.