Ishrana starih u vreme korone
Najbitnije za očuvanje zdravlja i u borbi protiv virusa jeste dobar imuni sistem. Kako stare, ljudi imaju slabiji imuni odgovor organizma u odnosu na raniji period života, lakše se razboljevaju, ali i sporije se oporavljaju, zato je bitno u voditi zdrav način života u smislu izbalansirane ishrane, dobrog sna i fizičke aktivnosti.
U narednom delu ću objasniti na šta mislim kada kažem “zdrav način života” kaže za naš portal strukovni nutricionista dijetetičar Ljiljana Milaković.
Ona tvrdi da je spavanje bitno za jak imunitet kao i za oporavak organizma ukoliko do infekcije dođee, preporučujući da se tačno odredi tačno vreme spavanja koje bi trebalo da bude oko 22 časa i da se spava najmanje 8 sati ili više. U to vreme se organizam regeneriše, a od 6 sati ujutru organizam se budi lučenjem hormona odgovornim za budnost. Tako da ritam spavanja treba uskladiti sa organizmom.
Fizička aktivnost je bitna i u prevenciji razboljevanja, mnoga istraživanja pokazuju da su starije fizički aktivne osobe manje podložne zaraznim bolestima. Fizička aktivnost može biti u onoj meri koja je moguća za svakog pojedinca, pa da li to bila samo lagana šetnja dva puta dnevno po pola sata, brzi hod, jutarnja joga, plivanje par puta nedeljno dobro će doći jačanju celog organizma.
Ono čemu ja pridajem najveći značaj jeste zdrava, dobro izbalansirana ishrana, sa dovoljno unetih makronutrijenata kao i vitamina i minerala, objašnjava sagovornica rubrike Ishrana, dodajući da se starenjem varenje usporava, pa je bitno ne opterećivati creva sporosvarljivim namirnicama jer se u crevima nalazi 80% svih imunih ćelija organizma. To bi značilo da se ishrana ne bazira na mesu, nego na povrću i drugim namirnicama bogatim biljnim vlaknima.
Tu spadaju mahunarke(pasulj, boranija, grašak),zelje,spanać, blitva, zelena salata, kupus, cvekla, karfiol, brokoli..
Rasporedite svoje obroke na 3 glavna obroka i jednu užinu između doručka i ručka. -Doručak bi trebalo da bude obrok koji će biti bogat proizvodima bogatim ugljenim hidraditima koji će biti od punog zrna žitarica tu možemo dodati probiotske mlečne proizvode kao i porciju salate od povrća. -Neka užina bude voćna u ovom peridu to može biti pomorandža, jabuka, mandarine,kivi koji su odličan izvor vitamina C kao i groždje, borovnice, kupine i drugo ljubičasto voće koje je bogato antioksidansima takođe bitnim za imunitet.
-Ručak neka se bazira na povrću koje sam ranije napomenula, dakle kuvana jela od povrća uz dodatak lako svarljivog mesa(pileće belo meso, ćuretina) kao i riba,ribu jesti dva puta nedeljno, najbolji je izvor omega 3 masnih kiselina koje su takođe zadužene za dobar imunitet . -Večera neka bude salata od svežeg povrća koju ćete pojesti najmanje 2 sata pre odlaska na spavanje.
Ukoliko dođe do infekcije virusom posebno obratite pažnju na dodatni unos hrane koja je bogata vitaminima i mineralima koji će pomoći bržem oporavku organizma. -Vitamin C koji je odličan u borbi sa respiratornim infekcijama najzastupljeniji je u svežem voću i povrću. -Vitamin D takođe se koristi u lečenju bolesti izazvanih virusima. U organizmu se stvara pod uticajem sunčeve svetlosti, tako da se tokom zimskih meseci preporučuje suplementacija u dozi koju lekar preporuči -Vitamini B6 i B12 povećavaju broj belih krvnih zrnaca,samim tim i imuni odgovor organizma. Najviše se nalaze u žitaricama,zelenom lisnatom povrću, mesu, ribi, jajima,mlečnim proizvodima. -Vitamin A koji povoljno utiče na digestivni trakt koji je glavni za imuni sistem se nalazi u šargarepi, batatu, kelju, bundevi, dinji, paprici, ribi. -Cink je jedan od glavnih minerala u borbi sa virusima, najviše se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i to u mesu, ribi, žumancetu -Magnezijum je takodje mineral odličan za stvaranje antioksidanasa koji se najvise prirodno nalazi u morskoj ribi, integralnim žitaricama, orašastim plodovima, zelenom lisnatom povrću, semenkama, voću.