Koji penzioneri mogu da rade?

Većina penzionera u Srbiji prima penziju manju od prosečnog iznosa. Neki od njih se, očigledno iz nužde, odlučuju da se ponovo zaposle. Sa druge strane, pobornici aktivnog starenja promovišu što dužu radnu angažovanost ljudi. Bez obzira da li su zaposleni iz nužde ili želje, važno je znati koji penzioneri mogu da rade.

Prosečna penzija i preživljavanje

U Srbiji, prema poslednjim podacima, ima ukupno 1.672.598 penzionera. Prosečna penzija je u julu 2021. godine iznosila 29.376 dinara. Do tog iznosa penziju je primilo čak 987.920 starijih građana. To je nešto više od 59 procenata od ukupnog broja penzionera.

Za starije građane, koji su se penzionisali kao zaposleni ili su obavljali neku od samostalnih delatnosti, najniži iznos penzije u julu je iznosio 16.005 dinara, dok je za penzionisane poljoprivrednike taj iznos bio svega 12.583 dinara. Zna se i podatak koliko ljudi prima ovako malu penziju: prvih je ukupno 122.224, a penzionisanih poljoprivrednika je 112.457.

Jedan broj penzionera odlučuje se na rad i nakon penzije. Veliki broj poslodavaca kaže da u penzionerima vidi kompetentnu, pouzdanu, iskusnu radnu snagu. Stručnjaci za pitanja starosti i starenja procenjuju da u Srbiji i dalje radi 15 odsto od ukupnog broja penzionisanih građana, bilo zato što moraju ili zato što to žele.

Koji penzioneri mogu da rade?

Samo starosne penzionere zakon ne ograničava

Kada je reč o radnom angažovanju penzionera, Zakon o PIO propisuje da isključivo starosni penzioneri, dakle korisnici pune ili prevremene starosne penzije, mogu bez ikakvih ograničenja ponovo da se zaposle, a da istovremeno primaju i svoju penziju.Ovi penzioneri mogu da se zaposle po ugovoru o radu, ugovoru o delu ili autorskom ugovoru.

Bilo da se starosni penzioner zaposli ili obavlja neku samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran, ima pravo da po prestanku zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, podnese zahtev na ponovno određivanje penzije. Uslov je da je bio u osiguranju najmanje godinu dana. Međutim, u praksi se veoma retko dešava da je taj iznos veći od prethodnog iznosa penzije, a često može biti i manji.

S druge strane, obaveza poslodavca koji radno angažuje korisnika starosne penzije po osnovu radnog odnosa, ugovora o delu ili privremenih i povremenih poslova, jeste da podnese prijavu na osiguranje i redovno uplaćuje doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 odsto na zaradu.

Invalidski i porodični penzioneri mogu ostati bez svojih primanja

Za invalidske i porodične penzionere postoje zakonska ograničenja.

Invalidski penzioner može da zaključi ugovor o delu ili da obavlja privremene i povremene poslove. Samo tada neće biti pozvan na ponovnu ocenu radne sposobnosti i ne postoji bojazan da će mu biti prekinuta isplata invalidske penzije. Invalidski penzioneri nemaju pravo na ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu uplaćivanih doprinosa u naknadnom osiguranju po ugovoru o delu ili obavljanju privremenih i povremenih poslova.

U odnosu na starosne penzionere, u nepovoljnijem položaju su i porodični penzioneri. Porodičnom penzioneru se ne obustavlja isplata penzije samo ukoliko obavlja poslove po ugovoru o delu, autorskim ugovorima i sl. i to pod uslovom da iznos ostvarene ugovorene naknade na mesečnom nivou ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, koja važi u momentu kada se uplaćuju doprinosi.

Ako se, pak, porodični penzioner zaposli ili registruje samostalnu delatnost, obustavlja mu se isplata porodične penzije sa danom zaposlenja. Time mu ne prestaje pravo na porodičnu penziju, već mu neće biti isplaćivana sve dok je zaposlen ili obavlja samostalnu delatnost.

Zdravstveno osiguranje penzionera koji su radno angažovani

Aktuelnim Zakonom o zdravstvenom osiguranju, koji je stupio na snagu aprila 2019. godine, prestala je mogućnost da penzioner koji ima i drugi osnov osiguranja (zaposlenje) bira osnov po kome će biti zdravstveno osiguran. Po novom zakonu on mora da bude obavezno osiguran.

To praktično znači da poslodavci koji zasnuju radni odnos sa penzionerom, pored poreza na zaradu po stopi od 10 odsto i doprinosa za PIO po stopi od 25,5 odsto, moraju da plaćaju i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 odsto, što ranije nije bio slučaj. Poslodavac ne plaća doprinose i za zdravstveno osiguranje penzionerima koji su angažovani po ugovorima (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor i sl.). Oni su zdravstveno osigurani po osnovu korišćenja penzije.